Dan studenata, 4. april, obeležava se u znak sećanja na Žarka Marinovića, studenta prava koji je ubijen na protestu zbog loših uslova studiranja, braneći kolegu od napada nožem, 4. aprila 1936. godine. Ovaj datum simbolički predstavlja dan sećanja na Žarka i njegovu borbu za prava studenata, počevši od 1955. godine. Godine 1970. doneta je odluka da se njegovi posmrtni ostaci prenesu u Aleju zaslužnih građana na Novom groblju, i od tada, svake godine 4. aprila, studenti i profesori polažu venac na grob Žarka Marinovića.
Položaj studenata i danas, nakon 87 godina od tragične smrti Marinovića, nije u mnogo boljem položaju, a protesti su postali jedno od glavnih sredstava za ukazivanje na probleme sa kojima se studenti susreću. Prema podacima Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih koje svake godine objavljuje Krovna organizacija mladih Srbije, kao najveći nedostatak obrazovnog sistema mladi su istakli potrebu za reformisanjem postojećeg obrazovnog sistema i prilagođavanjem tržištu rada. KOMS-ov upitnik pokazao je da su mladi na pitanje da li su zadovoljni obrazovnim programom za koji se školuju ili su se školovali, na skali od 1 do 5, odgovorili prosečnom ocenom – 2,83. Pored nezadovoljstva postojećim obrazovnim sistemom, još jedna od prepreka na koju mladi nailaze tokom studiranja je i finansijska situacija, veliki troškovi studiranja, povećanje cene školarina, ali i smeštaja u studentskim domovima i cena obroka u menzi.
Kako 4. april simbolizuje dan borbe za studentska prava, zbog kojih je Marinović i stradao, ovaj dan predstavlja povod da se prisetimo za šta su se sve u proteklih godinu dana borili studenti u Srbiji.
Protest studenata Arhitektonskog fakulteta zbog povećanja školarine
Najskoriji protest tiče se blokade Arhitektonskog fakulteta, kojoj je prethodila odluka o povećanju cena školarine. Studenti su 27. februara, nakon sednice Saveta Fakulteta na kojoj je doneta odluka o povećanju školarine za narednu školsku godinu, otpočeli blokadu zgrade fakulteta. Blokada na fakultetu je trajala gotovo dve nedelje, a studenti su zahtevali da se iznos školarine smanji i od uprave zahtevali poboljšanje kvaliteta obrazovanja i boravka na fakultetu.
Prema poslednjim informacijama, 2. marta, grupa studenata sa Arhitektonskog fakulteta razgovarala je i sa rektorom Beogradskog univerziteta Vladanom Đokićem. Rektor je tom prilikom izrazio razumevanje za probleme na koje su mu studenti ukazali, ali je takođe objasnio da Rektorat nema nikakvu nadležnost da se meša u odluke fakulteta, koji su samostalni u utvrđivanju cena školarina.
Podsetimo, školarina za samofinansirajuće brucoše za narednu školsku godinu poskupela je sa sadašnjih 240.000 na 290.000 dinara, dok će svi do sada upisani studenti koji su na samofinansiranju plaćati 275.000 dinara.
Između ostalog, cene školarina poskupele su i na ostalim fakultetima, te su i studenti Elektrotehničkog fakulteta protestovali zbog uvećanja školarine za 15 odsto.
Nažalost, upkos dvonedeljnom protestu i pokušajima studenata da razgovaraju sa dekanom fakulteta, cene školarina su uvećane.
Poskupljenje smeštaja i ishrane u učeničkim i studentskim domovima
Smeštaj i hrana u učeničkim i studentskim domovima poskupeli su od 1. oktobra 2022. godine, te sada studenti umesto 1.860 dinara mesečno krevet u sobi objekta prve kategorije u studentskim domovima plaćaju 2.790 dinara. Cene za ostale kategorije su takođe poskupele, a sve to u zavisnosti od kategorizacije koja se vrši na osnovu položaja, načina grejanja, klimatizacije, osvetljenja, veličine, opremljenosti, funkcionalnosti, očuvanosti i drugih karateristika domova.
Pored smeštaja, poskupele su i cene obroka u studentskoj menzi, te studenti za doručak umesto 40 dinara, izdvajaju 56 dinara, ručak sada košta 120 dinara posle poskupljenja od 48 dinara, a cena večere je 90 dinara, umesto pređašnjih 59 dinara.
S druge strane, nadležni ova poskupljenja pravdaju povećanjem studentske stipendije, pa sada studenti na mesečnom nivou dobijaju 13.000 dinara u odnosu na ranijih 8.400 dinara. Međutim, treba istaći da brojni studenti ne primaju stipendiju, već se finansiraju samostalno, kao i da mesečni iznos stipendije nije dovoljan da pokrije troškove koji studenti imaju na mesečnom nivou.
Fotografija: Preuzeta sa sajta Studentski centar
Uznemiravanje studentkinja i studenata na Arhitektonskom fakultetu
Sredinom prošle godine, na Instagramu se pojavio anoniman profil na kome su podeljeni rezultati ankete pod nazivom „Ne osećam se bezbedno u sali prof. Parežanina”. Tom prilikom studentkinje i studenti su anonimno izneli situacije sa kojima su se susretali tokom studiranja. Prema podacima iz ankete, 38,8% ispitanika, odnosno, čak 277 njih je izjavilo kako su imali iskustvo gde se profesor prema njima poneo neprimereno, dok 77,9% poznaje osobu prema kojoj se profesor poneo neprimereno. Studenti i studentkinje su, između ostalog, navodili da su tokom nastave nailazili na neprimerene i lascivne komentare, dodire, podglede…
Prema poslednjim informacijama, kako prenosi portal Nova.rs, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je podnelo Optužni predlog Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv V.P, profesora na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu zbog izvršenja dva krivicna dela polnog uznemiravanja. Iz tužilaštva su kazali da je postupak pokrenut nakon što su tri oštećene osobe podnele predlog za krivično gonjenje.
Trenutno nema preciznih informacija kako napreduje postupak.
Restrikcije tople vode u studentskim domovima u Beogradu
Studenti su sredinom oktobra prošle godine izrazili negodovanje nakon što je Studentska uprava donela odluku da topla voda u studentskim domovima bude dostupna samo u određenom vremenskom periodu, ali ne i tokom celog dana. Studenti iz Studenjaka (koji broji oko 4.500 studenata) su se putem WhatsApp grupa dogovarali da, usled nastale situacije, pošalju konkretne zamerke Studenskoj službi i predlože tri termina u kojima bi im bilo neophodno da imaju toplu vodu, iako nisu odustajali od stava da je važno imati toplu vodu tokom čitavog dana.
Prema informacijama na sajtu Studentskog grada, studenti od 21. oktobra imaju vodu u tri termina, od 7 do 10 časova, 12 do 16 časova i od 19 do 22 časa (i duže u zavisnosti od potrošnje). Iako topla voda nije dostupna studentima tokom celog dana ( kako bi trebalo da bude), studenti su uspeli da se sa Studenstkom službom dogovore oko tri neophodna termina.
Iz Studentske službe su tom prilikom u saopštenju naveli da će nastaviti da prate energetsku situaciju i da osluškuju želje i potrebe studenata.
„U skladu s tim, blagovremeno ćemo obaveštavati stanare doma ukoliko u narednom periodu dođe do promene termina isporuke tople vode”, navodi se u saopštenju.
Ovakav vid „restrikcije” odnosio se na uštedu energenata, a ovaj princip uštede smatrao se „značajanim za stabilnost snabdevanja studentskih domova u narednom periodu energetske neizvesnosti koja je zahvatila celu Evropu”.
Protest studenata na platou kod Filozofskog fakulteta zbog uvredljive izjave voditeljke TV Happy
Studenti nisu ostali po strani ni kada je reč o uvredama koje su bile upućene na njihov račun, a koje im je na televiziji sa nasionalnom frekvencijom uputila voditeljka Aleksandra Brčić.
Ona je tada, povodom aktuelnih ekoloških protesta, izjavila: „Vi znate da bi studenti za hiljadu dinara uradili štagod. Svaki student će da izađe gde mu kažete, date mu hiljadu dinara, pojaviće se gde god, na Gazeli ili gde god….”
Nakon ove izjave stotinak studenata okupilo se na platou ispred Filozofskog fakulteta u znak protesta, a tom prilikom podržao ih je i Prorektor Univerziteta u Beogradu, Ratko Ristić, rekavši da izjava voditeljke odražava opšti nipodaštavajući stav prema mladim ljudima, u ovom slučaju studentima, gde se oni tretiraju kao statisti srpskog političkog kabarea, kako je preneo Danas.rs.
Studentski parlament Univerziteta u Beogradu takođe je prokomentarisao spornu izjavu voditeljke i stao uz studente putem zvanične izjave:
„Parlament Univerziteta u Beogradu želi da iskaže razočaranje povodom izjave novinarke u jutarnjem programu „da bi studenti za hiljadu dinara uradili štagod” koja se danas našla na nacionalnoj frekvenciji. Smatramo da 250.000 studenata u Republici Srbiji predstavlja temelj budućnosti naše države, a ne manje vredan deo društva. Izjave ovog tipa mogu narušiti ugled akademske zajednice koju negujemo i nanose štetu studentima koji se vredno i naporno školuju zarad svog obrazovanja. Ugled studenata mora ostati zaštićen, zato želimo da skrenemo pažnju na ovakav događaj i važnost podrške koju mladi ljudu zaslužuju!“, navedeno je tada u objavi.
Foto: V. Andrić/Danas
Svi ovi primeri ukazuju na to da su studenti u Srbiji u nezavidno lošem položaju i da u javnosti postoji narativ koji često diskredituje mlade, kojima se malo veruje, ali od kojih se mnogo očekuje. Nedostojni uslovi studiranja mladih u Srbiji povezani su sa nemogućnošću države da obezbedi dobre uslove života za svoje građane, što se odražava i na studente, te su, između ostalog, primorani da se u 21. veku zadovolje time što će imati toplu vodu svega tri puta u toku dana. Brojni slučajevi uznemiravanja studenata i studentkinja od strane profesora na fakultetima isplivavaju više nego ikada, a od odgovornosti gotovo svi beže. Međutim, kada je reč o povećanju troškova obrazovanja, tu problema nema, iako cena nije srazmerna kvalitetu i uslovima koji se studentima nude.
Pred studentima su još mnoge borbe, ali to ne znači da ne treba da slavimo ovaj dan i da se prisećamo brojnih stvari koje su mladi ljudi uspeli ili barem pokušali da promene. Jer, na kraju krajeva, uvek im se govori da na njima svet ostaje, zar ne?
0 Comments